SVRHA DRUŠTVA 1

Svrha društva 1

Članak br. 1, deo 1, 1984.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Okupili smo se ovde da uspostavimo društvo za sve koji žele da slede put i metod Baal HaSulama, put kojim se penje stepenima čoveka i ne ostaje se poput zveri, kao što su naši mudraci rekli (Jevamot, 61a) u vezi sa stihom: „A vi, Moje ovce, Moje stado, vi ste čovek” (Adam). A Rašbi je rekao: „Vi se nazivate ‘čovek’ (Adam), a obožavaoci idola ne nazivaju se ‘čovek’”.

Da bismo razumeli zaslugu čoveka navešćemo ovde stih naših mudraca (Berahot, 6b): „Kraj rasprave, sve se čulo: boj se Boga i drži Njegove zapovesti; јer ovo je sav čovek” (Knjiga Propovednikova, 12:13). I, Gemara pita: „Šta je to ‘jer ovo je sav čovek’?” Rabi Elazar je rekao: „Stvoritelj je rekao: ‘Čitav svet je stvoren samo zbog toga’. Ovo znači da je čitav svet stvoren zbog straha Boga”.

Ipak, mi treba da razumemo šta je strah Boga, koji i jeste razlog zbog kojeg je svet stvoren. Iz svih reči naših mudraca učimo da je razlog za stvaranje bila dobrobit za Njegova stvorenja. To znači da je Stvoritelj hteo da osladi stvorenja da bi se ona osećala srećno u svetu. I, naši mudraci su ovde u vezi sa stihom: „Jer ovo je sav čovek” rekli da je razlog stvaranje bio strah Boga.

Ali, u skladu sa onim što je objašnjeno u eseju „Matan Tora”, razlog zbog čega stvorenja ne primaju užitak i zadovoljstvo, iako je to bio razlog stvaranja, jeste nejednakost forme između Stvoritelja i stvorenja. Stvoritelj je davalac, a stvorenja su primaoci. Ali, postoji pravilo da su grane slične korenu iz kojeg su grane rođene.

I, budući da u našem korenu nema primanja, jer Stvoritelju ni na koji način ništa ne nedostaje i Njemu ne treba ništa da bi zadovoljio Svoje htenje, čovek oseća neprijatnost kada treba da primi. Zbog toga se svaka osoba srami da jede hleb srama.

SVRHA DRUŠTVA 2

Svrha društva 2

Članak br. 1, deo 2, 1984.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Budući da je čovek stvoren sa Kli koja se naziva „samoljublje”, tamo gde on ne vidi da će njegovo delovanje njemu doneti korist, nema motivaciju da načini čak ni najmanji pokret. A, bez poništavanja samoljublja, nije moguće da se postigne Dvekut (prianjanje) uz Stvoritelja što je jednakost forme.

I, budući da je to protiv naše prirode, nama je potrebno društvo koje će delovati kao velika snaga tako da mi možemo zajedno da radimo na poništavanju želje za primanjem, nazvane „zlo”, budući da ona ometa postizanje svrhe za koju je čovek stvoren.

Iz tog razloga, društvo mora da se sastoji od pojedinaca koji se jednoglasno slažu u tome da moraju da postignu ovaj cilj. Tada, svi ovi pojedinci postaju jedna velika snaga koja može da se bori za to, budući da je svako  integrisan u sve ostale. Tako je svaka osoba utemeljena na velikoj želji da se postigne cilj.

Da bi bili integrisani jedan u drugog, svaki pojedinac treba da poništiti sebe pred drugima. To se radi tako što svako vidi zasluge prijateljā, a ne njihove mane. Ali, pojedinac koji misli da je malo veći od svojih prijatelja, ne može da se ujedini s njima.

Isto tako, važno je ostati ozbiljan tokom skupa kako se ne bi izgubila namera, pošto je to cilj zbog kojeg su se prijatelji  i okupili. A, da bi hodao skromno, što je velika stvar, pojedinac treba da se navikne na to da spolja izgleda kao neko ko nije ozbiljan. Ali, istina je da u njihovim srcima gori vatra.

Ipak, tokom skupa, pojedinac treba pred uskogrudim ljudima da bude oprezan u tome da ne sledi reči i dela koja ne doprinose cilju okupljanja – što je da treba da postignu Dvekut uz Stvoritelja. U vezi s Dvekut, vidi esej „Matan Tora”. 

O LJUBAVI PRIJATELJA

O  ljubavi prijatelja

Članak br. 2, 1984.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

1) Postoji potreba za ljubavlju prijatelja.

2) Šta je razlog da sam izabrao specifično ove prijatelje, i zašto su ti prijatelji izabrali mene?

3) Da li svaki prijatelj treba da otkrije svoju ljubav prema društvu, ili je dovoljno da oseća ljubav u svom srcu i da ljubav prijateljā praktikuje u skrivenosti, a da nema potrebu da otvoreno pokaže šta je u njegovom srcu?

Znano je da je biti skroman nešto veliko. Ali, isto tako možemo da kažemo i suprotno, da pojedinac mora da – ljubav prema prijateljima, koja je u njegovom srcu, i otkrije svojim prijateljima, budući da on ovim otkrivanjem pobuđuje srca svojih prijatelja prema prijateljima, da bi i oni, takođe, osetili da svaki od njih praktikuje ljubav prijateljā. Dobit od ovoga jeste u tome što na taj način pojedinac dobija snagu da snažnije praktikuje ljubav prijateljā, budući da je sila ljubavi svake osobe integrisana u silu ljubavi svakog drugog.

Sledi da kad pojedinac ima jednu meru snage da praktikuje ljubav prijateljā, ako se grupa sastoji od deset članova koji razumeju da je neophodno da se angažuju u ljubavi prijateljā, tada je on integrisan u deset sila koje razumeju potrebu. Međutim, ukoliko svako od njih ne pokazuje društvu da praktikuje ljubav prijateljā, tada pojedincu nedostaje sila grupe.

To je tako zato što je veoma teško suditi prijatelja pozitivno. Svako misli da je pravedan i da se jedino on angažuje u ljubavi prijateljā. U tom stanju, pojedinac ima veoma malu snagu da praktikuje ljubav drugih. Prema tome, ovaj rad, specifično, treba da bude javan, a ne skriven.

Ali, pojedinac uvek mora da podseća sebe na svrhu društva. U suprotnom, telo teži da zamagli cilj, pošto telo uvek brine za sopstvenu korist. Moramo da se setimo da je društvo uspostavljeno jedino na osnovi postizanja ljubavi drugih, i da će to biti odskočna daska za ljubav Boga.

LJUBAV PRIJATELJA - 1

Ljubav prijatelja - 1

Članak br. 3, 1984.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

„I, neki čovek ga (Josifa) nađe, i gle, lutao je poljem. A čovek ga upita, govoreći: ‘Šta tražiš?’ A on reče: ‘Tražim svoju braću. Reci mi, molim te, gde oni napasaju stado?’” (Postanje, 37)

Čovek koji „luta poljem” odnosi se na mesto u polju iz kojeg treba da nikne usev koji će održavati svet. A radovi na polju su oranje, sejanje i žetva. O tome je rečeno: „Oni koji seju u suzama, u radosti će žnjeti” i to je nazvano „polje koje je Gospod blagoslovio”. 

Baal HaTurim je objasnio da se pojedinac koji luta poljem odnosi na onog ko je zalutao na duhovnom putu, koji ne zna pravi put koji vodi do mesta do kojeg treba da stigne, kao u „magarac koji luta poljem”. I, on dolazi do stanja u kojem misli da nikad neće postići cilj koji treba da postigne.

„I, čovek ga upita, govoreći: ‘Šta tražiš?’” znači „Kako ti mogu pomoći?“ „A on reče: ‘Tražim svoju braću’”. Time što sam zajedno sa svojom braćom, to jest, time što sam u grupi u kojoj postoji ljubav prijateljā, biću u mogućnosti da se popnem stazom koja vodi do kuće Boga.

Ova staza je nazvana „put davanja”, a taj način je protiv naše prirode. Da bi se bilo u mogućnosti da se to postigne, nema drugog načina sem ljubavi prijateljā, čime svako može da pomogne svom prijatelju. „I, čovek reče: ‘Oni su otišli odavde’”. A, Raši je tumačio da su se oni udaljili od bratstva, što znači da oni neće da se povežu. To je, na kraju, uzrokovalo izgon Izraela u Egipat. A da bismo bili iskupljeni iz Egipta, moramo da preuzmemo na sebe to da uđemo u grupu koja hoće da bude u ljubavi prijateljā, a time ćemo biti nagrađeni izlaskom iz Egipta i primanjem Tore.

Link - Love of Friends - 1

POMOGOŠE SVAKOM SVOM PRIJATELJU

 

Pomogoše svakom svom prijatelju

Članak br. 4, 1984.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Moramo da razumemo to da pojedinac može da pomogne svom prijatelju. Da li ova materija jeste specifično za tamo gde postoje bogati i siromašni, mudri i budale, slabi i jaki? Ali, kada su svi bogati, pametni ili jaki itd, šta jedan može da uradi da pomogne drugom?

Vidimo da postoji nešto što je zajedničko svima – raspoloženje. Rečeno je: „Briga u nečijem srcu – pusti ga da o tome govori sa drugima”. To je zato što kada je u pitanju osećaj uzvišenog raspoloženja ni bogatstvo ni mudrost ne mogu da budu od pomoći.

Pre će biti da jedan pojedinac može da pomogne drugom uviđanjem da je taj drugi prijatelj nisko. Napisano je: „Niko samog sebe ne izbavlja iz zarobljeništva”. Umesto toga, prijatelj je taj koji može da uzdigne duh drugog prijatelja.

Ovo znači da prijatelj uzdiže prijatelja iz njegovog stanja u stanje životnosti. Tada, ovaj ponovo počinje da stiče snagu i pouzdanje u život i blagostanje, i počinje kao da je sada njegov cilj blizu njega.

Proizlazi da upravo svako mora da brine i razmišlja o tome kako može da pomogne svom prijatelju, da uzdigne njegov duh, jer kada je u pitanju raspoloženje svako u svom prijatelju može da nađe takvo mesto potrebe koje može da ispuni.   

Link - They Helped Every One His Friend

 

ŠTA NAM DAJE PRAVILO "VOLI SVOG PRIJATELJA KAO SEBE SAMOG"

 

Šta nam daje pravilo „Voli svoga prijatelja kao sebe samog”?

Članak br. 5, 1984. 

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Šta nam daje Klal [„pravilo”, kao i „kolektiv”]: „Voli svoga prijatelja kao sebe samog”? Kroz ovo pravilo možemo da dođemo do ljubavi Stvoritelja. Ako je to tako, šta nam daje držanje ostalih 612 Micvot [zapovesti]?

Prvo, treba da znamo šta pravilo jeste. Znano je da se kolektiv (Klal) sastoji od mnogo individualaca. Bez individualaca ne može biti kolektiva. Na primer, kada za skup kažemo „sveti skup” tada govorimo o broju individualaca koji su se okupili i formirali jedinicu. Nakon toga, imenuje se glavni za auditorijum i drugi, i to se naziva Minian (desetka) ili „skup”. Najmanje deset ljudi mora da bude prisutno i tada je moguće da se izgovori Keduša (specifičan deo jevrejske molitve) tokom službe.

Zohar o tome kaže: „Gde god postoji deset, Božansko obitava”. To znači da na mestu gde postoji deset ljudi, postoji mesto za otkrivanje Božanskog (Šehina).

Iz toga sledi da je pravilo „Voli svoga prijatelja kao sebe samog” izgrađeno na preostalih 612 Micvot. Drugim rečima, ako držimo preostalih 612 Micvot, mi ćemo biti u mogućnosti da postignemo pravilo „Voli svoga prijatelja kao sebe samog”. Sledi da nam pojedinačni elementi omogućavaju da postignemo ovo pravilo, i kada imamo ovo pravilo, tada ćemo biti u mogućnosti da postignemo ljubav Stvoritelja, kao što je napisano: „Moja duša žudi za Gospodom” (Psalmi 84:2).

Međutim, pojedinac ne može sam da drži svih preostalih 612 Micvot. Uzmimo, na primer, Micva “otkup prvorođenog”. Ukoliko je čovekovo prvorođeno dete žensko, on ne može da drži Micva ”otkup prvorođenog”. Isto tako, žene su oslobođene od toga da drže Micvot za koje je predviđeno tačno određeno vreme, poput Cicit i Tefilin. Ali, zato što „sav Izrael su odgovorni jedan za drugog”, time oni svi zajedno drže sve Micvot. Otuda, kroz preostalih 612 Micvot možemo da postignemo pravilo „Voli svoga prijatelja kao sebe samog”.

Link - What Does the Rule, “Love Thy Friend as Thyself,” Give Us?

LJUBAV PRIJATELJA - 2

 

Ljubav prijateljā - 2

Članak broj 6, 1984. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

“Voli svoga bližnjeg kao sebe samog”. Rabi Akiva kaže: “To je veliko pravilo (na hebrejskom pravilo znači i kolektiv) u Tori (Kidushin 9)”. To znači da ako pojedinac drži ovo pravilo, tada su svi detalji već uključeni u to, znači podrazumeva se da ćemo lako stići i do pojedinosti, ne morajući da radimo za to.

Međutim, vidimo da nam Tora govori: “Šta Gospod traži od tebe? Da se bojiš Mene". Prema tome, ono što se primarno zahteva od pojedinca jeste jedino strah Stvoritelja. Ako pojedinac drži zapovest straha, cela Tora i Micvot su sadržani u tome, čak i zapovest "Voli svoga bližnjeg kao sebe samog".

Ipak, u skladu s rečima Rabi Akive, to je suprotno, znači strah je sadržan u pravilu "Voli svoga bližnjeg". A, prema rečima naših mudraca (Berahot str. 6), nije tako kako Rabi Akiva kaže. Oni su se pozivali na stih: "Kraj priče, sve se čulo: boj se Boga i drži Njegove zapovesti; jer to je sav čovek". Gemara pita: "Šta znači 'to je sav čovek'? Rabi Elazar kaže: "Gospod je rekao da je čitav svet stvoren jedino zbog toga (zbog straha Boga) (Berahot/Blagoslovi strana 6)". Međutim, u skladu s rečima Rabi Akive, izgleda da je sve sadržano u pravilu "Voli svoga bližnjeg".

Pritom, u rečima naših mudraca nalazimo (Makot 24) da su oni rekli da je najvažnija vera. Rekli su da je Avakum došao i rekao da postoji samo jedno: "pravednik će živeti od svoje vere".

Maharša tumači: "Ono što je najpresudnije za bilo koju osobu od Izraela, u bilo koje vreme, jeste vera". Drugim rečima, esencija pravila je vera. Shodno tome, proizlazi da su i strah i "Voli svoga bližnjeg" sadržani u pravilu vere.

Da bismo razumeli prethodno, moramo pažljivo da ispitamo sledeće:

1. Šta je vera?

2. Šta je strah?

3. Šta je "Voli svoga bližnjeg kao sebe samog"?

Najvažnija jeste to da se uvek setimo svrhe stvaranja, što je "činiti dobro Njegovim stvorenjima". Tako, ukoliko On hoće da im dâ užitak i zadovoljstvo, čemu prethodna tri – vera, strah i "Voli svoga bližnjeg"? Ovo znači da njima treba samo to da kvalifikuju svoje posude da bi bili u mogućnosti da prime užitak i zadovoljstvo koje Stvoritelj hoće da dâ stvorenjima.