AGENDA SKUPA 1

 

Agenda skupa 1

Članak br. 17, deo 2, 1984.

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Prvo, kada se okupe prijatelji potrebno je da postoji agenda. Svako treba, koliko god može, da govori o važnosti društva i da naglašava dobiti koje će mu društvo dati, te važne stvari za koje se nada da će mu društvo doneti, a koje ne može da postigne sam. I, u skladu s tim, svako treba da kaže koliko ceni društvo.

To je kao što su naši mudraci napisali (Berahot 32): „Rabi Šamlaj je rekao: ’Čovek uvek treba da veliča Stvoritelja i onda da moli’. Odakle smo to dobili? Od Mojsija, kao što je napisano: ’I, ja molih Gospoda u to vreme’. Isto tako je napisano: ’O, Gospode Bože, Ti si počeo’, i napisano je: ’Tebe molim, pusti me da pređem i vidim dobru zemlju’”. 

A razlog iz kojeg treba da počnemo sa tim da veličamo Stvoritelja jeste taj što je prirodno da postoje dva uslova kada neka osoba traži nešto od druge:

1. Da ta osoba ima to što tražim od nje, kao što su bogatstvo, moć i ugled, kao što to i imaju bogati i imućni.

2. Da ona ima dobro srce, to jeste želju da čini dobro drugima. 

Od takve osobe možeš da tražiš uslugu. Zato su oni rekli: „Čovek uvek treba prvo da veliča Stvoritelja, i onda da moli”. To znači da ukoliko pojedinac veruje u veličinu Stvoritelja, da je On dobro koji čini dobro i da On hoće da dȃ stvorenjima sve vrste zadovoljstava, u tom slučaju je primereno da se kaže da on moli Stvoritelja i da će mu Stvoritelj sigurno pomoći jer On hoće da daje. I, tada, Stvoritelj može da mu dâ to što on želi. Tada, onaj koji moli može, isto tako, da bude siguran da će mu Stvoritelj to odobriti.

Isto je tako i u ljubavi prijateljā. Kada se prijatelji okupe, tada oni treba da veličaju prijatelje i to važnost svakog prijatelja. I, do stepena do kojeg preuzmemo na sebe važnost društva, možemo da cenimo društvo.

I, nakon toga, kao što je rečeno: „... i onda da moli”, to jeste, svako treba da ispita sebe i da vidi koliko napora daje društvu. Tada, tamo gde vidi da nema snagu da načini išta dobro za društvo postoji prostor za molitvu da mu Stvoritelj pomogne, i da mu On dâ snagu i želju da se angažuje u ljubavi drugih.

A nakon toga, svako treba da se ponaša isto kao u poslednje tri od „Osamnaest molitvi”. Drugim rečima, Zohar kaže da čovek, nakon molitve pred Stvoriteljem, treba, nakon poslednje tri od „Osamnaest molitvi” (što su molitve zahvalnosti), da misli tako da je Stvoritelj već odobrio njegov zahtev, i sa time da ode. 

U ljubavi prijateljā treba da se ponašamo isto: nakon što smo ispitali sebe i sledili znani savet o molitvi, treba da mislimo da je na našu molitvu odgovoreno i da se radujemo s našim prijateljima, kao da su svi prijatelji jedno telo. I kao što telo želi da svi njegovi organi uživaju, i mi, takođe, sada hoćemo da svi naši prijatelji uživaju.

Otuda, nakon svih kalkulacija dolazi vreme radosti i ljubavi prijateljā. U to vreme, svako treba da se oseća srećno, kao da je upravo potpisao veoma dobar ugovor kojim će zaraditi mnogo novca. I, običaj je da se u to vreme prijatelji počaste pićem i nazdrave. 

I ovde, svakom je potrebno to da njegovi prijatelji nešto popiju, jedu kolače itd. I, zato što je sada svako srećan, svako želi da se i njegovi prijatelji osećaju dobro. Otuda, završetak sastanka skupa treba da bude u radosti i uzvišenosti. 

Ovo sledi put „vreme Tore” i „vreme molitve”. „Vreme Tore” znači celovitost, kada nema nedostataka. Ovo se naziva „desno”, kao što je napisano: „... a u Njegovoj desnoj ruci bio je ognjeni zakon”.

Ali, „vreme molitve” se naziva „levo”, jer je to mesto nedostatka, mesto kojem je potrebna ispravka. Ovo je nazvano „ispravka Kelim (posude)”. Ali, u stanju Tore, koje se naziva „desno”, ne postoji  prostor za ispravku, i zbog toga je Tora nazvana „poklon”.

Običaj je davati poklone osobi koju voliš. A isto tako, običaj je da se ne voli onaj koji ima manu. Otuda, u „vreme Tore”, ne postoji prostor za misli ispravke. Otuda, kada se odlazi sa sastanka društva, to treba da bude kao u stanju nakon poslednje tri od „Osamnaest molitvi”. I, iz tog razloga, svako će osećati celovitost.

Link - The Agenda of the Assembly 1