1) Postoji potreba za ljubavlju prijatelja.
2) Šta je razlog da sam izabrao specifično ove prijatelje, i zašto su ti prijatelji izabrali mene?
3) Da li svaki prijatelj treba da otkrije svoju ljubav prema društvu, ili je dovoljno da oseća ljubav u svom srcu i da ljubav prijateljā praktikuje u skrivenosti, a da nema potrebu da otvoreno pokaže šta je u njegovom srcu?
Znano je da je biti skroman nešto veliko. Ali, isto tako možemo da kažemo i suprotno, da pojedinac mora da – ljubav prema prijateljima, koja je u njegovom srcu, i otkrije svojim prijateljima, budući da on ovim otkrivanjem pobuđuje srca svojih prijatelja prema prijateljima, da bi i oni, takođe, osetili da svaki od njih praktikuje ljubav prijateljā. Dobit od ovoga jeste u tome što na taj način pojedinac dobija snagu da snažnije praktikuje ljubav prijateljā, budući da je sila ljubavi svake osobe integrisana u silu ljubavi svakog drugog.
Sledi da kad pojedinac ima jednu meru snage da praktikuje ljubav prijateljā, ako se grupa sastoji od deset članova koji razumeju da je neophodno da se angažuju u ljubavi prijateljā, tada je on integrisan u deset sila koje razumeju potrebu. Međutim, ukoliko svako od njih ne pokazuje društvu da praktikuje ljubav prijateljā, tada pojedincu nedostaje sila grupe.
To je tako zato što je veoma teško suditi prijatelja pozitivno. Svako misli da je pravedan i da se jedino on angažuje u ljubavi prijateljā. U tom stanju, pojedinac ima veoma malu snagu da praktikuje ljubav drugih. Prema tome, ovaj rad, specifično, treba da bude javan, a ne skriven.
Ali, pojedinac uvek mora da podseća sebe na svrhu društva. U suprotnom, telo teži da zamagli cilj, pošto telo uvek brine za sopstvenu korist. Moramo da se setimo da je društvo uspostavljeno jedino na osnovi postizanja ljubavi drugih, i da će to biti odskočna daska za ljubav Boga.
Ovo se postiže specifično tako što kažemo da je pojedincu neophodno društvo da bi bio u mogućnosti da svom prijatelju daje bez ikakve nagrade. Drugim rečima, njemu nije potrebno društvo da bi mu društvo davalo pomoć i poklone, što bi zadovoljilo posude primanja tela. Takvo društvo se gradi na samoljublju i podstiče jedino razvoj posuda primanja pojedinca, budući da on tada vidi priliku da dobije više posedovanja kroz svog prijatelja koji mu pomaže da postigne korporalna posedovanja.
Umesto toga, moramo da se setimo da je društvo uspostavljeno na osnovama ljubavi drugih, da bi svaki član primio od grupe ljubav drugih i mržnju prema vlastitoj prirodi. I, uviđanje da se njegov prijatelj napreže da poništi sebe i da voli druge, uzrokovaće da svako bude integrisan u namerama svojih prijatelja.
Tako, ako je, na primer, društvo sačinjeno od deset članova, svaki će imati deset sila da praktikuje samoponištavanje, mržnju prema vlastitoj prirodi i ljubav drugih. U suprotnom, pojedinac ostaje samo sa jednom silom ljubavi drugih, usled toga što ne vidi da i prijatelji praktikuju ljubav drugih, jer oni praktikuju ljubav drugih u skrivenosti. Štaviše, prijatelji uzrokuju da on gubi snagu svoje želje da ide putem ljubavi drugih. U tom stanju, on uči iz njihovih akcija i pada pod vlast samoljublja.
4) Da li svaki prijatelj treba da zna potrebe svakog drugog prijatelja, da bi znao kako može da ih zadovolji, ili je dovoljno da on ljubav prijateljā praktikuje uopšteno?
Link - Concerning Love of Friends
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.