MI ĆEMO ČINITI I MI ĆEMO SLUŠATI

Mi ćemo činiti i mi ćemo slušati

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš) 

Napisano je: „I, Mojsije je bio veoma skroman čovek…’’ Skromnost znači niskost, što je kada pojedinac poništava sebe pred drugim. I nije neophodno da to poništavanje bude spoljašnje, već unutrašnje. „Spoljašnje” je ono što se vidi spolja, ono što je otkriveno, kada svako može da vidi da pojedinac ne misli na sebe uopšte, već vidi da je njegov prijatelj na stepenu koji je važniji od njegovog. A to je vidljivo kroz akcije koje pojedinac izvršava pred prijateljem.

Isto tako postoji i unutrašnje, nazvano „skriveno”. To su misli i um koje pojedinac, pred svojim prijateljem, mora takođe da poništi. Ovo je značenje za: „Moja duša je poput prašine, pred svakim”. Pitanje je: „Kako razuman i racionalan pojedinac može da kaže da on svoj razum treba da poništi pred svakim, kada on za sebe zna i oseća da je na nivou koji je sto puta viši od prijateljevog?”

Postoji „deo” i postoji „celina”. Celina je nadređena u odnosu na deo. Da bi bio deo celine, pojedinac mora sebe da poništi pred svakim delom celine. Drugim rečima, čitav Izrael nisu tako važni pojedinačno, ali kada je u pitanju celina svaka osoba je veoma važna sa aspekta zajednice u celini. 

Pojedinac sopstvene potrebe mora da poništi pred potrebama kolektiva. I, budući da pojedinac pred Stvoriteljem mora da poništi svoj razum i svoje misli, on na to prvo mora da se navikne spolja. To se naziva „činiti” i to je značenje za: „mi ćemo činiti’’. Sva ova poništаvanja pojedincu će omogućiti da svoj razum i misli poništi pred Stvoriteljem.

Sledi da je pojedincu koji ima više znanja potrebno više rada da bi se poništio pred Stvoriteljem. Ali, onaj koji je budala nema potrebu da poništi svoj razum, jer on i nema razum. Sledi da je jedina zasluga razuma ta da pojedinac ima šta da poništi, i to je jedini razlog iz kojeg pojedinac treba da teži ka znanju. A za onog koji nije spreman da radi tako, bolje je da uopšte i ne teži ka znanju.

Inače, to se naziva: „njegova mudrost je veća od njegovih dela”. To znači da pojedinac ima više znanja od sopstvene snage da se poništi. Jer, poništavanje se razmatra za „činiti”, i ne razmatra se za „slušati”. I, „slušati” znači razumevanje, a „činiti” je samo akcija, bez znanja. To se naziva „Mi ćemo činiti i mi ćemo slušati”. Otuda, ukoliko pojedinac ima snagu za „činiti” on tada može da primi „slušati”, jer njegova osnova je vera, i nije znanje.

Link - We Shall Do and We Shall Hear