ŠTA NAM DAJE PRAVILO "VOLI SVOG PRIJATELJA KAO SEBE SAMOG"

 

Šta nam daje pravilo „Voli svoga prijatelja kao sebe samog”?

Članak br. 5, 1984. 

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Šta nam daje Klal [„pravilo”, kao i „kolektiv”]: „Voli svoga prijatelja kao sebe samog”? Kroz ovo pravilo možemo da dođemo do ljubavi Stvoritelja. Ako je to tako, šta nam daje držanje ostalih 612 Micvot [zapovesti]?

Prvo, treba da znamo šta pravilo jeste. Znano je da se kolektiv (Klal) sastoji od mnogo individualaca. Bez individualaca ne može biti kolektiva. Na primer, kada za skup kažemo „sveti skup” tada govorimo o broju individualaca koji su se okupili i formirali jedinicu. Nakon toga, imenuje se glavni za auditorijum i drugi, i to se naziva Minian (desetka) ili „skup”. Najmanje deset ljudi mora da bude prisutno i tada je moguće da se izgovori Keduša (specifičan deo jevrejske molitve) tokom službe.

Zohar o tome kaže: „Gde god postoji deset, Božansko obitava”. To znači da na mestu gde postoji deset ljudi, postoji mesto za otkrivanje Božanskog (Šehina).

Iz toga sledi da je pravilo „Voli svoga prijatelja kao sebe samog” izgrađeno na preostalih 612 Micvot. Drugim rečima, ako držimo preostalih 612 Micvot, mi ćemo biti u mogućnosti da postignemo pravilo „Voli svoga prijatelja kao sebe samog”. Sledi da nam pojedinačni elementi omogućavaju da postignemo ovo pravilo, i kada imamo ovo pravilo, tada ćemo biti u mogućnosti da postignemo ljubav Stvoritelja, kao što je napisano: „Moja duša žudi za Gospodom” (Psalmi 84:2).

Međutim, pojedinac ne može sam da drži svih preostalih 612 Micvot. Uzmimo, na primer, Micva “otkup prvorođenog”. Ukoliko je čovekovo prvorođeno dete žensko, on ne može da drži Micva ”otkup prvorođenog”. Isto tako, žene su oslobođene od toga da drže Micvot za koje je predviđeno tačno određeno vreme, poput Cicit i Tefilin. Ali, zato što „sav Izrael su odgovorni jedan za drugog”, time oni svi zajedno drže sve Micvot. Otuda, kroz preostalih 612 Micvot možemo da postignemo pravilo „Voli svoga prijatelja kao sebe samog”.

Link - What Does the Rule, “Love Thy Friend as Thyself,” Give Us?