LJUBAV PRIJATELJA - 2

 

Ljubav prijateljā - 2

Članak broj 6, 1984. godina

Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

“Voli svoga bližnjeg kao sebe samog”. Rabi Akiva kaže: “To je veliko pravilo (na hebrejskom pravilo znači i kolektiv) u Tori (Kidushin 9)”. To znači da ako pojedinac drži ovo pravilo, tada su svi detalji već uključeni u to, znači podrazumeva se da ćemo lako stići i do pojedinosti, ne morajući da radimo za to.

Međutim, vidimo da nam Tora govori: “Šta Gospod traži od tebe? Da se bojiš Mene". Prema tome, ono što se primarno zahteva od pojedinca jeste jedino strah Stvoritelja. Ako pojedinac drži zapovest straha, cela Tora i Micvot su sadržani u tome, čak i zapovest "Voli svoga bližnjeg kao sebe samog".

Ipak, u skladu s rečima Rabi Akive, to je suprotno, znači strah je sadržan u pravilu "Voli svoga bližnjeg". A, prema rečima naših mudraca (Berahot str. 6), nije tako kako Rabi Akiva kaže. Oni su se pozivali na stih: "Kraj priče, sve se čulo: boj se Boga i drži Njegove zapovesti; jer to je sav čovek". Gemara pita: "Šta znači 'to je sav čovek'? Rabi Elazar kaže: "Gospod je rekao da je čitav svet stvoren jedino zbog toga (zbog straha Boga) (Berahot/Blagoslovi strana 6)". Međutim, u skladu s rečima Rabi Akive, izgleda da je sve sadržano u pravilu "Voli svoga bližnjeg".

Pritom, u rečima naših mudraca nalazimo (Makot 24) da su oni rekli da je najvažnija vera. Rekli su da je Avakum došao i rekao da postoji samo jedno: "pravednik će živeti od svoje vere".

Maharša tumači: "Ono što je najpresudnije za bilo koju osobu od Izraela, u bilo koje vreme, jeste vera". Drugim rečima, esencija pravila je vera. Shodno tome, proizlazi da su i strah i "Voli svoga bližnjeg" sadržani u pravilu vere.

Da bismo razumeli prethodno, moramo pažljivo da ispitamo sledeće:

1. Šta je vera?

2. Šta je strah?

3. Šta je "Voli svoga bližnjeg kao sebe samog"?

Najvažnija jeste to da se uvek setimo svrhe stvaranja, što je "činiti dobro Njegovim stvorenjima". Tako, ukoliko On hoće da im dâ užitak i zadovoljstvo, čemu prethodna tri – vera, strah i "Voli svoga bližnjeg"? Ovo znači da njima treba samo to da kvalifikuju svoje posude da bi bili u mogućnosti da prime užitak i zadovoljstvo koje Stvoritelj hoće da dâ stvorenjima. 

Sada moramo da razumemo za šta nas kvalifikuju ove tri prethodno navedene stvari. Vera, uključujući pouzdanje, daje nam preliminarno verovanje u cilj, što je činiti dobro Njegovim stvorenjima. Isto tako moramo sa sigurnošću da verujemo da i mi možemo da obećamo sebi da možemo da postignemo taj cilj. Drugim rečima, svrha stvaranja nije samo za neku odabranu grupu. Umesto toga, svrha stvaranja pripada svim stvorenjima, bez izuzetka. Jaki i vešti, ili hrabri ljudi nisu nužno oni koji mogu da nadilaze. Tačnije, to pripada svim stvorenjima.

(Istražite "Uvod u učenje o deset Sefirot", stav 21, gde se citira Midraš Raba, porcija "Ovo je blagoslov": "Stvoritelj je rekao Izraelu: 'Vidite, čitava mudrost i čitava Tora su jednostavne: Svako ko se Mene boji i izvršava reči Tore, čitava mudrost i čitava Tora su u njegovom srcu’".)

Prema tome, mi moramo isto tako da koristimo veru da bismo imali pouzdanje da možemo da postignemo cilj, a ne da očajavamo na pola puta i pobegnemo iz borbe. Umesto toga, mi treba da verujemo da Stvoritelj može da pomogne čak i niskoj i nevažnoj osobi poput mene. To znači da će me Stvoritelj dovesti bliže Sebi i ja ću biti u mogućnosti da postignem prianjanje uz Njega. 

Ipak, da bi se stekla vera, nama je prvo potreban strah, kao što je to navedeno u Zoharu (Sulam komentari): "Strah je zapovest koja sadrži sve ostale zapovesti Tore, budući da je to prolaz ka veri u Njega. U skladu sa tim koliki je strah pojedinca pred Stvoriteljem, tolika je i njegova vera u Njegovo vođstvo".

I, na kraju: "Strah je da on ne umanji davanje zadovoljenja svome Tvorcu". Ovo znači da strah koji pojedinac treba da ima pred Stvoriteljem jeste da on možda neće biti u mogućnosti da dâ zadovoljenje Stvoritelju, i strah Stvoritelja se ne odnosi na brigu pojedinca za njegovu sopstvenu korist. Sledi da je strah prolaz do vere; i nije moguće doći do vere na bilo koji drugi način.

Da bi stekao strah da možda neće biti u mogućnosti da pruži zadovoljenje svome Tvorcu, pojedinac prvo mora da želi i žudi da daje. Nakon toga, on može da kaže da postoji prostor za strah – da on možda neće biti u mogućnosti da održi strah. Međutim, pojedinac se obično plaši da će možda njegovo samoljublje biti umanjeno i ne brine što nije u mogućnosti da daje ka Stvoritelju. 

Kako pojedinac može da bude doveden do toga da stekne novi kvalitet – da mora da daje i da je primanje za sebe pogrešno? To je suprotno prirodi! Iako ponekad pojedinac i primi misao i želju da mora da napusti samoljublje – što nama dolazi slušanjem o tome od prijateljā i iz knjiga – to je veoma mala sila, koja ne sija uvek za nas na takav način da mi konstantno možemo to da cenimo i da kažemo da je to pravilo za sve Micvot  u Tori.

Prema tome, postoji samo jedan savet: Nekoliko individualaca mora da se okupi zajedno, sa željom da napuste samoljublje. Ali, oni nemaju dovoljno veliku silu ni uvažavanje davanja da bi postali nezavisni bez pomoći spolja. Sada, ako se svi ovi individualci ponište jedan pred drugim, budući da svako od njih ima barem potencijalnu ljubav za Stvoritelja, oni, iako ne mogu stvarno to da drže, kroz pridruživanje svakoga od njih društvu i poništavanjem sebe pred njima, postaju jedno telo.

Na primer, ukoliko je deset ljudi u tom telu, to telo tada ima deset puta veću snagu od one koju ima jedna osoba. Međutim, postoji uslov: kada se oni okupe, svako od njih treba da misli da je sada došao zbog svrhe – poništavanje samoljublja. To znači da on ovde neće da razmatra kako da zadovolji svoju želju za primanjem, već će misliti, što je moguće više, jedino na ljubav drugih. To je jedini način da se steknu želja i potreba za sticanjem novog kvaliteta, nazvanog “želja za davanjem”.

I, iz ljubavi prijateljā, pojedinac može da dođe do ljubavi Stvoritelja, što je da hoće da daje zadovoljenje Stvoritelju. Proizlazi da jedino kroz to pojedinac zaista postiže potrebu i razumevanje da je davanje važno i neophodno, i to dolazi njemu kroz ljubav prijateljā. Tada mi možemo da govorimo o strahu, to jeste o tome da je pojedincu potrebno da ima strah da neće biti u mogućnosti da daje zadovoljenje Stvoritelju, i to se naziva "strah".

Otuda, osnovni temelj na kojem građevina svetosti može da bude podignuta jeste pravilo "Voli svoga prijatelja". Time pojedinac može da stekne potrebu da daje zadovoljenje ka Stvoritelju. Nakon toga postoji strah od mogućeg nebivanja u mogućnosti da se daje zadovoljenje Stvoritelju. Kada stvarno prođe ovu kapiju straha, on može da stigne do vere, zato što je vera posuda za ulivanje Božanskog, kao što je objašnjeno na nekoliko mesta.

Prema tome, nalazimo da pred nama postoje tri pravila:

Prvo pravilo je od Rabi Akive, i to je: "Voli svoga bližnjeg kao sebe samog". Pre toga, ne postoji ništa da osobu snabde gorivom koje bi joj omogućilo da svoju situaciju promeni makar i malo, i to je jedini način da ona izađe iz samoljublja ka ljubavi prema drugima, i oseti da je samoljublje nešto loše.

Sada dolazimo do drugog pravila, a to je strah. Bez straha ne postoji prostor za veru, kao što Baal HaSulam kaže.

Konačno, mi dolazimo do trećeg pravila, a to je vera. Nakon što sva tri prethodno navedena pravila stekne, pojedinac dolazi do toga da oseti svrhu stvaranja, što je – Činiti dobro Njegovim stvorenjima.

Link - Love of Friends - 2