Drvo spoznanja dobra i zla

15. januar 1972. godine
Baruh Šalom Ha-Levi Ašlag (Rabaš)

Napisano je u Zoharu: „Malhut se naziva ‘drvo spoznanja dobra i zla: ukoliko je nagrađen – dobro, i ukoliko nije nagrađen – loše’”.

U Sulam komentarima je objašnjeno da biti nagrađen znači da je kvalitet sud (Midat ha Din) – Behina Dalet koja nije ublažena – skriven, dok je kvalitet milost (Midat ha Rahamim) otkriven. Tačnije, otkriva se Malhut koja je ublažena u Midat ha Rahamim. Međutim, ukoliko pojedinac nije nagrađen, događa se suprotno.

Treba da razumemo značenje za „otkrivenost” i za „skrivenost”. Znano je da čovek sadrži vrline i dobre osobine, kao i loše osobine. To je zbog toga što: „Na zemlji ne postoji pravednik koji izvršava dobro a nije zgrešio”.

Drugim rečima, u pojedincu uvek postoji nedostatak, nešto što još treba da se ispravi; inače on u ovom svetu više ne bi imao šta da radi.

To je poput toga kada se dvoje ljudi međusobno povežu tako da između njih postoji prijateljstvo, i iznenada jedan prijatelj saznaje da mu je onaj drugi učinio nešto loše. I on se odmah udaljava od njega i ne može ni da ga gleda ni da stoji blizu njega. Ali, kasnije, oni se pomire.

Naši mudraci su rekli: „Ne pokušavajte da umirite svog prijatelja u času njegovog besa”. I pitanje je: „Zašto?” U vreme dok je besan, pojedinac vidi manu svog prijatelja i nikako ne može da mu oprosti. To je tako jer je tada mana njegovog prijatelja otkrivena, a one dobre osobine – zbog kojih ga je izabrao za prijatelja – sada su skrivene. Tako, otkrivena je samo mana prijatelja, i kako on može da govori sa nekim ko je loš?

Ali, nakon nekog vremena, kada zaboravi na ono loše što mu je njegov prijatelj prouzrokovao, on može ponovo da otkrije dobre osobine svog prijatelja i zanemari loše, to jeste da ponovo oživi osećaj njegovih dobrih osobina.

Naravno, kada se lošim osobinama prijatelja ne daje snaga i vitalnost, one su gurnute u stranu i skrivene. To je tako jer kada pričamo o nečemu, govor daje snagu i životnost onome o čemu se govori. Otuda, kada se bes zaboravi, to jeste kada bol koji je prijatelj naneo izgubi žaoku, tada je moguće da se govori o zadovoljstvu koje je primljeno od dobrih osobina prijatelja.

Ova slika je još jasnija kada se primeni na muža i njegovu ženu. Oni se ponekad svađaju i požele da se rastanu. Ali, nakon toga, oni se pomire. Pitanje je: „Šta je sa onim lošim što je bilo između njih dok su se svađali? Da li je to nestalo iz sveta?”

Zaista, treba da kažemo da su oni sakrili razloge, to jeste loše osobine koje su videli jedno u drugom, i sada tokom mira, svako od njih se seća samo onog dobrog što je bilo između njih, onih vrlina zbog kojih su i sklopili brak.

Ali čak i tada, ukoliko bi neko iz porodice došao i počeo da govori, bilo čoveku ili ženi, i da ukazuje na mane onog drugog, to bi dalo snagu i vitalnost onome što oni potiskuju i skrivaju, i to bi se otkrilo. To može da dovede i do njihovog razdvajanja.

Slično tome, ukoliko između dva prijatelja dođe treća osoba i jednom od njih počne da ukazuje na nedostatke i mane onog drugog, govoreći o onome što je skriveno između njih, ona bi tome dala snagu i vitalnost, i time bi mogla da uzrokuje njihovo razdvajanje.

I, možda je ovo razlog iz kojeg je kleveta zabranjena čak i kada je ono što se govori tačno, jer ona otkriva ono što je prethodno bilo skriveno. To uzrokuje suprotno – da se vrline prijatelja skrivaju a mane otkrivaju. Time dolazi do razdvajanja prijatelja i mržnje među njima. I, čak ukoliko je i tačno sve što neka osoba kaže o drugoj, ono što je ovde loše jeste to da se otkriva ono što je prethodno bilo skriveno.

Isto je i između čoveka i Stvoritelja. Dok je zlo pojedinca skriveno i dok on za sebe misli da je pun vrlina, on oseća da je vredan toga da se angažuje u Tori i Micvot, budući da je vredan toga da se uzdigne na viši stepen. Ali, kada je suprotno, kada su vrline pojedinca skrivene, a jedino su njegove mane otkrivene, on ne može da se angažuje u Tori i Micvot jer oseća da je nedostojan.

Tako, on bar može da uživa u ovom svetu, kao životinja budući da ne može da bude čovek. Baal HaSulam je o tome rekao – obično je tako da sve dok se pojedinac angažuje u Tori i Micvot, on oseća svoju niskost. A kada se angažuje u korporalnom, on ne oseća nikakvu niskost.

Ali, trebalo bi da je suprotno. Kada se angažuje u korporalnom, pojedinac bi trebalo da oseća svoju niskost i da naravno sve radi bez ikakve životnosti, a kada se angažuje u Tori i Micvot, trebalo bi da oseti da je ceo. A zapravo je kao što smo prethodno pomenuli.